Želja za masnom hranom nakon što si dozvolimo malo više alkohola ima korijene u najranijim ljudskim počecima kažu neki znanstvenici.

„Svi sisavci teže jedenju kaloričnije hrane”, tvrdi David Levitsky, profesor ekologije i nutricionizma na Sveučilištu Cornell. „Masna hrana je kalorijski najgušća hrana. Radi se o tome da se trijezni obično ne prepustimo žudnjama za takvom hranom no nakon vesele noći izgubimo takve naučene navike kao što je disciplinirana prehrana”, zaključio je Levitsky.

Drugo objašnjenje uključuje kemiju mozga, točnije peptidni hormon galanin.

William Gruchow, profesor na Sveučilištu North Carolina, proučavao je i pisao je o galaninu i njegovim efektima na pojedine neurotransmitere. „Galanin povećava želju za masnoćama, isto tako i konzumacija masnoća uzrokuje pojačanu proizvodnju galanina”, kaže Gruchow. „Unos alkohola rezultira u povećanoj proizvodnji galanina”.

Gruchow navodi da bi proizvodnja galanina mogla biti stimulirana trigliceridima. „Trigliceride, uskladištene u masnom tkivu, tijelo otpušta između obroka kad postoji potreba za energijom”, rekao je.

Konzumiranjem velike količine masne hrane i alkohola povećava se mogućnost da trigliceridi stimuliraju proizvodnju galanina. Posljedica toga je da žudite za visoko kaloričnim poslasticama iz obližnje pekarne ili želite pojesti kebab koji vam se inače ne sviđa.

„Zaključak je da alkohol povećava želju za masnom hranom, ali i unos masti djeluje na isti način. To je dvostruka zamka za one koji jedu masnu hranu dok piju alkohol”, kaže Grouchow.